Srpski jezik

                             ,,Prva brazda"-Milovan Glišić                                           4.grupa                                                                                                                                                         1.Kada je Miona stigla na njivu,ushićena i radosna ugledala je Ognjana.Obratila mu se sa ,,domaćine moj" i divila mu se kako je lepo i vešto orao njivu,a zatim se setila da mu da ručak koji mu jespremila sestra.                                                                                                                                                                                     2. ,,moj matorac"-sin joj je porastao i ojačao za poljoprivredne radove.                                                                                               ,,domaćine moj"-prikazuje sina kao zrelog čoveka koji može da bude domaćin kuće.                                                      ,,krasna brazdica"-divi mu se kako je napravio duboke brazde na njivi.                                                                                   ,,matorka moja"-predstavlja njenu ćerku koja je spremila Ognjanu ručak i čuturicu vina.                                                                                                                                                                    3.Miona je srećna i ponosna dok postavlja sinu ručak.                                                                                                                              4.Mioni su grunule suze zato što je gledala i divila se svom pametnom,brižnom i odlučnom sinu.                                                                                                                                                          5.Očekuje da to bude dobra pšenica,zato što takve zemlje nema ni u moravi.                                                                                                                                                                                                    6.Namerava da ga upotrebi za česnicu i slavu,zato što misli da je takvo brašno najlepše.                                                                                                                                                                              7.Tu rečenicu tumačim kako Miona priča svom sinu kako je njihova zemlja vrlo plodna,nema korova i parazita koji uništavaju žitarice i da će na toj zemlji roditi kvalitetna pšenica.                                                                      

                                                              GLAGOLI                                                                                                                   

                                                       GLAGOLSKI VID      

                                                             

                                                                                                                                                                                                                                                                         

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       GLAGOLSKI ROD                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     

                               ,,Desetica"-Ivan Cankar

1.Pokušaj da protumačiš o kakvim bolnim životnim iskustvima govori pripovedač odnosno narator u uvodnom delu priče.

-Pripovedač u uvodnom delu priče govori o nejasnom strahu koji oduzima svu snagu,pouzdanje,radost,ali se i zapita zašto uopšte treba živeti dalje kad je već sve izgubljeno.

2.Čiju dušu razgrće?

-On razgrće svoju dušu.

3.Čega se priseća junak ove priče?

-Priseća se svog bolnog i teškog detinjstva.

4.On živi u teškim uslovima,suočen sa siromaštvom.Potraži delove teksta iz kojih možeš to da zaključiš.

,,Sećao sam se događaja koji su se desili kad sam tek prohodao i kad su me još oblačili u dugačku nespretnu suknjicu.Vratile su se večeri kad bih zaspao uplakanih očiju;vratila su se jutra kad sam se budio ne otvarajući oči da ne bih video dan,da ga nikad više ne bih video.Potištenost se prelila u očajanje, u nemi užasa pred životom, u saznanje da put nezadrživo vodi nizbrdo, u bezdanu dubinu, i da nema spasa.Nisam mogao ni da jeknem, ni da zajecam; srce mi je nešto stezalo nemilosrdnom silom."

,,Bilo mi je hladno dok sam se oblačio; i gladan sam bio; nisam imao doručak,dok su ga ona trojica imala.Postalo mi je teško i čudno kad sam na stolu ugledao velike,pune šolje, iz kojih se slatko i toplo pušilo.

,,Čitavog života, od prvih žalosnih uspomena pa do kraja, daleko u bezdanu budućnost koju sam jasno video pred sobom."

5.Prati reči kojima su opisana njegova osećanja i misli od trenutka kad se budi do upaska gazdarice u sobu.Poređaj te reči onim redom kojim se javljaju u priči.Mi ćemo ti pomoći,a ti nastavi: bol,strah,potištenost...Šta zapažaš?

-(bol,strah,potištenost),nemoć, neosećajnost,bezvolja,nema ljubavi.

Zapažam da je okružen negativnim osećanjima koji ga bacaju u još veću zbunjenost da ne može da vidi nešto pozitivno u njegovom okruženju.

6.Kako dečak doživljava školu?

-Dečak doživljava školu kao visoku i otmenu zgradu punu straha, neljubaznosti,poniženja i stresa sa prozorima koji su gledali mrko kao učitelji.

7.Šta je prema tvom mišljenju važno u životu?

-Prema mom mišljenju u životu je važno samopouzdanje,sreća,ljubav.  

-Književni rod:epika

-Književna vrsta:pripovetka

Epiteti iz izdvojenog odlomka:

-Ona, tanka, izlizana, srebrna, blaženo, ljubavi, onu,  dragu, uvelu, drhtavu, poslednju, poslednja, čitavog, svetlo, svetlo

Poređenja:

-Udari po srcu kao čekićem;

-Padnu na tle kao da su od kamena;

-Nabijena i pretrpana stvarima,kao pri selidbi;

-Sasvim tiho,kao mekim prstima;

-To je bilo kao u snu;

-Razrogačene oči gledaju ukočeno, kao iz večnosti;

-Bojao sam je se kao nečeg neprijateljskog;

-Ogromna kao planina;

-Stajao sam pred nastavnikom kao razbojnik pred sudijom;

-Bio sam pred njom kao prosjak pred dvorcem; 

-Prozori su gledali mrko i strogo kao učitelji;

-Pognut,kao što idu starci;

-Bog zna kako,kao posle reči ,,Ruhe!".;

-Podiglo me uvis,kao u plamenu ljubavi;

-Pogledala na mene,kao što bi pogledalo samo drago sunce

                                                    

                                                                      Kragujevac,06.04.2020.

Draga bako,

     Pripremam se za testove, učim, u slobodno vreme sviram violinu, takođe se igram sa Reljom, svi smo dobro, nadam se da si i ti dobro! Jedva čekam da prođe ovo stanje da mogu da dođem kod tebe i lepo se provedem kada dođe leto.Takođe sam htela da te pitam da li te posećuju Maša i Nataša i kako je kod vas u Kotoru?Ovde kod nas je zabrana kretanja od 17h.Takođe, sve što se može videti jesu ljudi sa maskama.Da li je tako i kod vas? Pozdravi sve tamo!

                                                                   Vole te i pozdravljaju
                                                                        Marta i Relja💛

                                           

                              ,,Mostovi" - Ivo Andrić

1.Šta su mostovi?
-Mostovi su građevine koje pomažu ljudima i vozilima da pređu preko neke prepreke, uglavnom puta, reke...

2.Zašto ljudi podižu mostove?
-Podižu ih da bi se spojili ne samo prostorno, već vremenski i duhovno.

3.Kakve ste sve mostove videli?
-Videla sam drvene, kamene, gvozdene, ukrasne...

4.Kakve sve mostove pisac pominje u tekstu?
*velike kamene mostove
*tanke železne mostove
*drvene mostove
*mostiće u planinama

5.Zašto je čovek podizao mostove?
-Podizao ih je da bi lakše prešao iz nekog mesta do drugog, gde ima neki predeo gde ne može čovek lako da pređe.

6.Koja je zajednička osobina svih mostova?
-Zajedničko im je to što služe da povezuju prošlost sa sadašnjošću, kao i sadašnjost sa budućnošću.

7.Gde je sve Andrić video mostove?
-Video je u Sarajevu, Španiji, Švajcarskoj, Turskoj, kao i u Italiji (odnosno u Rimu).

8.U kom licu je napisan ovaj tekst?
-Napisan je u prvom licu.

9.Imamo li razvijenu radnju u tekstu?
-Nema razvijene radnje.

10.Ima li likova?
-Nema.

11.Koji oblik izražavanja preovladava?
-Preovladava opisivanje ( deskripcija)

12.Ima li izraženih osećanja u opisu mostova i razmišljanjima o njima?
-Ima, veoma su izražena.

                                 Poruka teksta

Tako, svuda na svetu, gde god se moja misao krene ili stane, nailazi na verne i ćutljive mostove kao na večitu i večno nezasićenu ljudsku želju da se poveže, izmiri i spoji sve što iskrsne pred našim duhom, očima i nogama, da ne bude deljenja, protivnosti ni rastanka.


13.Šta je to što, kao mostovi, može da spaja i povezuje ljude?
            *ljubav
            *sport
            *knjige
            *nauka
            *muzika
            *kultura
            

14.Možemo li da kažemo da je pogled između dva čoveka most među njima?
-Možemo to da kažemo.

15.Pisac ti otkriva da su mostovi oduvek zaokupljali njegove misli i duh.Kakvim ih građevinama  smatra? Koja njihova svojstva ističe?
-Smatra ih kao nešto važnijie od kuća, svetijie od hramova, takođe ih smatra kao nešto što ne služi ničem što je tajno ili zlo.
-Ističe sive, zarudele, okrzane, izglodane, osuđene na truljenje i oganj, mostove koji ga podsećaju kao kameni pršljenovi. Zatim tanke i bele mostove kao priviđenja kad putuje noću. Takođe ističe mostove u Španiji koji su zarasli u bršljan, u Švajcarskoj pokriveni snegom i liče na dugačke ambare, u Italiji od belog kamena, ali svi oni ukazuju na svoju vernost i uzvišenu lepotu.

16.Zašto smatra da mostovi ne služe ničem što je tajno ili zlo?
-Zato što su istrajniji od drugih građevina.

17.O kojim vrstama mostova govori?
-Govori o velikim kamenim mostovima, tankim železnim, drvenim i o mostićima u planini.

18.O kojoj ljudskoj osobini svedoči neumorno podizanje mostova-šta povezuje sve neimare (graditelje mostova) sveta?
-Povezuje ih to da što lepše, jednostavnije sagrade mostove od različitih materijala koji će povezivati razne delove grada, puteva, naselja, reka.

19.Zašto su mostovi nešto više od običnih građevina?
-Oni su više od običnih građevina zato što svi majstori ulažu puno truda za što lepše i dugotrajnije mostove, a i tu se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, takođe oni ne služe ničem što je tajno i zlo.

20.Zadrži se na opisu mostova. Koje mostove pisac ne može da izbriše iz sećanja?
-Iz sećanja ne može da izbriše mostove koji su mu najviše zadržali i zaneli pažnju i njegov duh. To su sarajevski mostovi na Miljacki.




        ,,Uspomene, doživljaji i saznanja"-Milutin Milanković

1.Svi nastavnici su mi omiljeni jer se maksimalno trude da prenesu svoje znanje, a sve ostalo je na nama. Njihove časove volim jer svaki put nešto novo saznam i naučim. Osobine koje krase dobrog nastavnika jesu: upornost, nesebičnost da prenese svoje znanje, radostan, da nije strog, posvećenost...
Nastavnici mogu u velikoj meri da podstaknu učenike na razna saznanja o onome što predaju. Mogu da ih motivišu svojim zanimljivim i interesantnim predavanjem koje će učenike podstići na napredovanje u sticanju znanja.

2.Saznajemo da je u trećem razredu bio razočaran, da su mu nastavnici i predavanja bili dosadni, ali se zato u četvrtom razredu učila hemija za koju se zainteresovao, takođe mu se svideo i nastavnik. On je bio najbolji đak. Njega nije privlačila istorija i  geografija. Istorija mu je bila dosadna zbog srednjeg veka koji su učili, geografija zbog učenja naziva i imena, kao i zbog upotrebe geografskih karata.

3.On kod nastavnika poštuje pažljivost predavanja i usmereno gledanje u oči što je njega zainteresovalo za taj predmet. On je zavoleo prirodne nauke zbog dobrih nastavnika koji su mu predavali u četvrtom razredu, a to su nastavnik hemije i matematike. Zimski raspust je proveo u učenju, izvršavanju eksperimenata i poručivanju raznih hemijskih sprava za te eksperimente koje je obavljao. Pomogle su mu njegovo interesovanje za prirodne nauke, inteligencija, posvećenost.

4.Njegov profesor matematike je bio stručan iz tog predmeta, a ujedno je znao i nemački jezik, pažljiv, inteligentan, pedagog koji je znao da proceni svoje đake. On kod njega ceni njegovu inteligentnost, predanost u objašnjavanju svog predmeta. Izveo ga je ispred table da govori sve što je zapamtio sa tog časa, a nakon njegovog završetka odgovorio mu je da je on izvanredan matematičar kog nije video u svojoj praksi, zbog čega je Milanković i zavoleo matematiku.


               ,,Hajduci"-Branislav Nušić, domaća lektira

-o autoru:
-Branislav Nušić kome je puno ime Alkibijad Huša, a nadimak Ben Akiba rođen je 20. oktobra 1864. godine u Beogradu gde je i umro.Bio je srpski književnik, pisac romana, drama, priča i eseja, komediograf, a takođe je radio i kao novinar i diplomata. Neka od njegovih čuvenih dela: komedije: ,,Sumnjivo lice", ,,Običan čovek", ,,Prva ljubav" (komedija za decu)... romani: ,,Hajduci", ,,Opštinsko dete"... autobiografska proza: ,,Autobiografija" , drame: ,,Pučina" , ,,Jesenja kiša"... pripovetke: ,,Posmrtno slovo"... tragedije: ,,Nahod" , ,,Hadži-Loja"... i mnoge druge. Umro je 19. januara 1938. u 73. godini.

-o romanu:
-,,Hajduci" je dečji roman iz 1933. godine i sadrži puno poučnih rečenica. Nastao je na nagovor dece njegovog prijatelja.Radnja romana opisuje događaje sedmorice drugara na obali Dunava.

-Književni rod:epika
-Književna vrsta:roman

-Jedanput se živi,jedanput se mre!

-Tema: Čeda Brba i njegova družina kreću u hajduke.
-Ideje romana:Nije potrebno slušati druge da bi se dokazala nečija hrabrost. Ne treba biti naivan i verovati svemu što neko kaže, jer se nikada ne zna u kakvoj češ se situaciji naći zbog toga.

-Kompozicija romana:
-Opis hrastovog stabla (mesta gde se dečaci sastaju svakog četvrtka i nedelje)
-Opis drugara: Žika Dronja, Mile Vrabac, Sima Gluvać, Mita Trta, Laza Cvrca i opis sebe.
-Četvrtak je i kreće njihov razgovor kod stabla šta bi ko voleo da bude.
-Stiže nedelja,stiže i Čeda Brba.
-Odlaze na vašar.
-Čeda Brba kreće sa Cvrcom i Vrapcem do Matamute da vide ko je bolji junak.
-Čeda se izvlači pričom da je zaboravio da namaže mišiće pa se vraćaju.
-On priča kako je ipak otišao da se bore.
-Čeda dolazi na ideju da ode u hajduke.
-Autor se seća priče o Đurđiću hajduku.
-Dolaze do groba Maske Žabe da se zakunu.
-Praštaju Cvrci što nije došao.
-Kreću na put u planine.
-Sakrivaju se na stablo, a Brba želi da se dokaže i sam suprotstavi onome što su čuli.
-Kreću da pričaju priče da ne bi zaspali.
-Roditelji kreću da ih traže, a u to se uključuje i policija.
-Vraćaju se, čekaju ih batine, a onda pristaju da nikad više ne pričaju o svom hajdukovanju.

-Oblici kazivanja: 
-pripovedanje u 1. licu
-dijalog
-deskripcija 

-Likovi: Žika Dronja, Mile Vrabac, Laza Cvrca, Sima Gluvać, Mita Trta, Čeda Brba i autor
-Žika Dronja je dobio ime po tome što mu je sva odeća visila i bio je sav rasklimatan.
-Mile Vrabac je dobio ime kada je prolazio pored sveštenika i nije skinuo kapu, pa ga je on upitao da se možda boji da mu vrabac ne odleti, pa zato nije skinuo kapu.
-Laza Cvrca je bio najmanji zbog čega je i dobio nadimak Cvrca, a i stalno je mucao ispred profesora.
-Sima Gluvać nije bio gluv, ali je dobio to ime zato što kad god treba da odgovara lekciju on se pravi da ne čuje pitanje, pa odgovara ono što zna.
-Mita Trta je ovaj nadimak doneo u školu, jer ga tako zovu kod kuće zbog toga što je lenj da se digne iz kreveta, ali je dobrog srca.
-Čeda Brba je dobio nadimak Brba kada se na pismenom zadatku potpisao Čeda Brbić umesto Barbić.

-Mita Trta je bio dobar drug i dobrog srca. Bio je lenj u trenucima kada ga profesori pitaju neku lekciju, odgovori kratko, pa profesori moraju da mu vade reči iz usta klještima. Bio je emotivan. Zaplakao bi se uvek kada je nešto žalosno, kao na primer kada je Vrabac dobio jedinicu, Trta se zaplakao.

-Čeda Brba je bio najjači i svi su ga se bojali. U prvom razredu gimnazije bio je izbačen. Ne želi da iko bude veći junak od njega i voleo je da jedini bude odgovoran za svoje junaštvo i hrabrost (voleo je da se jedini dokaže hrabar i da ga svi vole, ali i da ga se plaše), kao na primer kada su bili u šumi i popeli se na stablo jer su začuli neki zvuk, on je hteo da se pokaže hrabar i da sam ode da vidi šta je to tamo, ali hteli su i ostali zato što su znali da tamo nije niko opasan, već je to magarac, ali nije želeo da sa njima podeli slavu u junaštvu. Hteo je da bude vođa kada je jedan predložio njega, Brba je upitao da li se svi slažu, a znao je da se svi slažu zato što niko nije smeo da mu se suprotstavi inače bi ih udario.

-Žika Dronja je bio vredan i dobar i uvek učio lekcije, ali dok dođe do škole on sve zaboravi. Tako ga je profesor jednom pitao lekciju, ali on ju je zaboravio. Bio je dronjav i brljav, ruke i noge su mu izgledale kao da su mu prišivene uz telo. Čovek bi se njega uplašio da ga vidi išaranog po licu, košulji i celom odelu.

-Najviše mi se dopala Brbina priča. Poruke mogu biti upravo Markovi odgovori na careva pitanja: Čovek je najjači onda kada brani pravdu, može izbeći smrt, neka čini u životu dobra dela, pa će živeti i posle smrti, ako čovek gleda na oba oka, sme se osloniti na sebe, ali ako gleda na jedno oko, bolje neka pripita za savet prijatelje. Govori se o caru koji luta i traži dovoljno mudrog čoveka koji će mu odgovoriti na pitanja koja ga muče- a to je Marko. Nakon toga, car sav srećan, poslao je Marku bogate darove. Blago je podelio sirotinjama.

                                                               Kragujevac, 13.05.2020.
Dragi Žika Dronjo,

   Zbog one situacije nismo smeli od srama da izađemo na ulice, zato smo se i zakleli da to više nikada nećemo spomenuti. Moram priznati da mi je bilo lepo družiti se sa tobom. Nisam gledao to što ti visi odeća ili to što si dronjav i stalno ti je lice i odeća umazana nečime, ali ti si dobar drug kao i tvoje srce. Iz ove situacije nešto sam naučio, a nadam se i ti. Naučio sam da ne treba uvek verovati drugima koliko god i kako god te oni nazivali, očigledno nećeš zbog nekog da uradiš sve da bi mu dokazao da si hrabar, a ne kukavica. Od sada neću biti tako naivan! Možda sam dobio batine, ali iz ove situacije se može izvući mnogo lepih i poučnih poruka.


                                                                       Tvoj drug Mita Trta😊


1.Znaš li kako je pisac došao na ideju da napiše ovaj roman?
-Pisac kada je dolazio do svog druga, zatekao je njegovu decu koja čitaju njegovo delo koje nije napisano za decu, a oni su mu rekli da napiše nešto za njih, pa je on rekao da hoće. Rekao je da ako se čitaoci nemaju čime poučiti, imaju se čime smejati.Ja ću se tome njihovom smehu radovati, jer dečji smeh je najveća radost starosti.-rečenica koju je tada rekao.

2.Ne zaboravi da izdvojiš delove koji su ti bili zanimljivi.
-Bilo mi je zanimljivo kada je Nušić opisivao svakog svog druga na najsmešniji način. Bilo mi je zanimljivo i kada je Brba krenuo ka Matamuti, pa odustao od toga, bile su mi zanimljive i njihove priče koje su pričali da ne bi zaspali.

3.Šta znaš o hajducima, ali pravim hajducima?
-Znam da su išli po šumama i tako napadali ljude iz raznih razloga. Bili su vrsta neregularne pešadije od 17. do 19. veka.Njihova reputacija se razlikovala u zavisnosti od vremena, mesta i neprijatelja. 

PREDSTAVLJANJE OMILJENE KNJIGE

                   ,,Plava zvezda"-Miroslav Antić

o autoru:

-Miroslav Mika Antić je rođen 14. marta 1932. god. (Mokrin). Bio je srpski pesnik. U Mokrinu je završio Osnovnu školu, gimnaziju u Kikindi i Pančevu, a studije u Beogradu. Živeo je u Novom Sadu. Bavio se raznim poslovima pre nego što je postao poznat- bio je mornar, radio je u lutkarskom pozorištu. Sem pisanja, takođe se bavio slikarstvom, novinarstvom i filmom. Bio je urednik lista ,,Ritam" i ,,Dnevnika" u Beogradu i ,,Mladog pokolenja" u Novom Sadu. Neka od njegovih poznatih dela: ,,Horoskop", ,,Vojvodina", ,,Prva ljubav", ,,Stepenice straha", ,,Mit o ptici", ,,Prvi tango"...

-Književni rod: lirika

-Književna vrsta: lirska misaona pesma

                                               VEŽBA

1.U ovoj pesmi pesnik govori o:

a)zamišljenom kosmičkom letu prema dalekoj plavoj zvezdi;

b)jednom doživljaju sa letovanja-kada je pesnik iznenada, u tajanstvenim dubinama mora, ugledao plavu zvezdu;

v)snovima i težnjama, maštanjima i željama-veri u bolje i lepše, koja treba da je uvek prisutna u čoveku;

g) bajci koju je pesnik čuo još u detinjstvu i u kojoj se, kao glavni junak ličnost, pojavljuje plava zvezda.

2.Izdvoj reči čija se značenja slažu sa osnovnom idejom i sadržinom pesme:

-upornost

-sumnjati                              

-verovati

-hteti

-lenstvovati                  reči koje su precrtane su moji odgovori 

-tragati

-nesreća

-maštati

-tugovati

-radovati se

3.Koji od sledećih izraza najviše odgovara značenju izraza PLAVA ZVEZDA?

-tajna plavih prostranih neba

-lepota morskih dubina

-plemenito biće iz priče za decu

-ideal kome čovek treba da teži    

4.Izdvoj iskaze koji se odnose na ideju i sadržinu pesme:

a)Kosmička putovanja su opasna, ali puna uzbudljivih otkrića

b)Plava zvezda je izraz pesnikove mašte; njime se pesnih samo poslužio da izrazi ideju u ovoj pesmi.

v)U životu treba tragati, tražiti sve dok se ne postigne cilj.

g)Čovek mora da ima zanosa, vere-da bi u životu uspeo.

d)Treba biti obazriv, jer čovek u životu nailazi na bezbroj opasnosti: plava zvezdaa je jedna od njih.

5.Pesnik kaže da ,,takva zvezda u životu mnogo znači, mnogo vredi". Zbog čega?

a)Zato što u čoveku budi i razvija ono što je u njemu plemenito i dobro, čeliči volju, pokreće na stvaralaštvo.

b)Zato što deci pruža zadovoljstva kao glavni junak poznatih priča za decu.

v)Zato što u ljudima razvija želju za kosmičke letove prema dalekim nebeskim telima.

6.Definiši pojmove:lirska pesma, pesnik, epitet:

-Lirska pesma je pesma u kojoj su izražene razne emocije i osećanja, kao što je pesnik ovom pesmom kod mene izazvao nekakve emocije.

-Pesnik piše pesmu sa nekom lepom i važnom porukom za nas ili za naš dalji život, kao što u pesmi kaže da nikad ne stajemo, kada dođemo do cilja, treba nastaviti dalje.

-Epiteti su najčešće opisni pridevi koji nam više dočaravaju neko delo (odnosno neku imenicu, subjekat). Na primer: zvezda: plava, prava, sjajna.

7.Zameni podvučeni deo izraza: mora lepše da se spava drugim oblikom iste reči, ali tako da se značenje izraza ne promeni.

mora lepše da se sanja.

8.Odredi vrstu reči: čudna neka plava zvezda.

čudna    neka      plava     zvezda

    ⇩          ⇩           ⇩             ⇩                          

pridev  pridev   pridev    imenica

9.U rečenici Noćas tebe čeka čudna neka zvezda plava odredi službu reči podvučenim delovima, a onda odredi padež i značenje padeža.

tebe-subjekat-genitiv-poreklo

čudna neka zvezda plava-pravi objekat-akuzativ-predmet radnje

10.Odredi službu podvučene reči: čudna neka zvezda plava.

*Služba podvučene reči: atribut

 

                                   sastav    

                           Muzička zvezda

    Plava zvezda postoji u životu svakog čoveka, samo je trenutak kada će biti otkrivena.

     Svako se sam mora truditi. Dospeti do najviših planina, najdubljih okeana, najdaljih livada i pronaći svoju ljubav, nešto što voli i uživa u tome, o čemu je oduvek maštao. Ta plava zvezda može biti neka neostvarena želja, neki san koji se možda jednog dana pretvori u stvarnost. Da bi čovek pronašao tu svoju zvezdu, koja ne mora biti plava, može biti crvena, zelena, školska ili kao moja muzička, on se treba truditi, imati vere da će uspeti. Naravno naići će na neke prepreke, ali ako bude dovoljno jak, može postići nekakav cilj koji će mu dati uspeha u životu. Svaka od tih prepreka učiniće čoveka još jačim, snalažljivijim, spremnijim za dalji život. Upravo to znači ova zvezda. Tako, na primer, moja najveća želja je da postanem neko ko svira violinu i svi ostali uživaju u toj muzici. Da se takva muzika sluša dugo, sa uživanjem, a takođe i da neko dete slušajući takvu muziku zavoli to, pa možda i proba. Ta moja zvezda, muzička zvezda, je moj cilj za budućnost, koja će me pratiti tim putem, možda ka nečemu velikom. Naravno, moram se i ja truditi, dati sve od sebe i postići velike ciljeve, ostvariti snove, takođe upoznati ljude koji će me sve više potsticati. Moji roditelji su moji najbolji prijatelji koji mi svaki dan pričaju da idem tim putem i da ne dozvolim da me išta spreči jer ako se trudim i vežbam, moja budućnost će biti velika, mogu uraditi sve što želim.

    Tako da, zaključak je da ništa ne možeš uraditi, ništa ne možeš postići ako se ne trudiš u tome u čemu si najbolji i u tome što voliš.

                                    ,,Bure" - Isidora Sekulić

o autoru:

-Isidora Sekulić (Mošorin, 16. februar 1877-Beograd, 5. april 1958) je bila srpska književnica, akademik i prva žena član Srpske akademije nauka i umetnosti. Neka od njenih dela: ,,Saputnici" (1913), ,,Kronika palanačkog groblja" (1940), ,,Zapisi" (1941)...

-Na koji način junakinja priče Bure savladava školske obaveze?

-Školske obaveze joj nisu zadavale brige, pa ih je mogla učiti u školi i sve zapamtiti.

-U čemu pronalazi unutrašnju radost?

-Radost pronalazi u jednom buretu koje se nalazilo u dvorištu, bilo je rasklimatano, ali njoj to bure nije samo bilo za nju bure, već nešto više.

-Zašto se iz dana u dan povlači u samoću?

-Zato što se svakog dana sve više navikavala na bure, pa se na kraju nije ni odvajala od njega. Uređivala ga je, a kad bi je neko tražio, našao bi je u buretu.

-Kako je sredila svoj omiljeni kutak?

-Prvo je donela stolicu i razapela stari kišobran, onda je donela dva visoka fikusa, onda je donosila kutije od cigara i pravila nešto od njih i crtala je, tako pravila razne stvari.

-U tom prostoru, skrivena od znatiželjnih pogleda, čitvog leta, bujala je neka laka, meka i tiha fantazija. Kuda ju je odvela?

-Odvela ju je do velikih mora, koralskih ostrva, do predela gde sunčani zraci padaju na zemlju, gde nema hladovine osim kada ptice rašire krila. Sanjala je o strašnoj hladnoći i glečerima iz čijih pukotina izlazi čudna plava svetlost.

-Kakva saznanja o životu stiče junakinja ove priče dok zamišlja tropska prostranstva i bujne vegetacije?

-Naučila je da voli ono što nema, ono što se ne vidi i ono što mora da prođe.

-Šta oseća prema malim stvorenjima:bubicama, leptirima, cvrčcima...?

-Volela ih je nervozno i sa strepnjom, jer kada sunce zalazi, uskoro će tuda proći mali šareni leptiri i da će izaći cvrčci.

-Snagom svoje mašte zatekla se i u predelima velikog snega i leda. Kakav osećaj joj oni izmamljuju?

-Iz pukotina glečera izlazila je plava svetlost, osećala je da tamo na severu, u onim smrznutim energijama, mora ležati klica i stihija prave večnosti.

-Jednog dana došla je malena ptica to skrovišta naše junakinje. Šta je njen dolazak značio za devojčicu?

-Devojčica je iz nekog razloga volela tu pticu koja nije htela ni da jede ono što bi joj devojčica postavila, već bi samo stala na bure i posmatrala.

-Zašto je tog prelepog dana otišla?

-Zato što je devojčica već bila vesela, dan je bio lep, pa joj ptica više nije trebala dok je junakinja bila sama.

-Čemu su čudesni uzleti mašte i sanjarenja naučili junakinju ove priče?

-Naučili su je da nikad ne treba biti sama, već uvek da ima nekog pored sebe, da ne obraća pažnju na drugu decu (ako je ismejavaju zbog bilo kakvih razloga), da ne može da smeta zbog svog znanja, takođe da mašta može nekad da uteši neku osobu i da nikad ne treba prestati maštati i imati nade.